26.12.2016
Архаический период в греческой истории занимает особоемјесто У овом тренутку, постављени су темељи културе и развоја друштва, који током наредних векова непрекидно перфецтед. Архаична Грчка је култивација занати и бродоградња, појављивање правог новца и широк ширење гвожђа. О временском оквиру архаичног периода постоје спорови. Уобичајено је да се то размотри пре 8-5 векова АД
Култура и занати
У архаичном периоду обновљена је култура Грчке. Центар нови систем вредности је постао људска личност, нова литерарни жанрови. Епиц је замењен лирском поезијом, који описује радост, тугу и осећања. Филозофија је настала као науку као резултат покушаја грчких мислилаца да схвате које место у овом свету додељеном човеку.
Сликање се у тим данима развило у Грчкој, а најбољи пример је керамика која је задржала невероватно лепу слику. У доба Архаични су широко развијени главни типови древних грчких ваза: воде које носе хидрију, волуминозне кратере за мешање вина са воде, овалне амфоре са две ручке и уским вратом, у којем складиштено жито, уље, вино и мед. Облик посуда потпуно одговара њиховој сврси, а слика је добила флексибилне линије. Он керамика се све више приказује као сцена и биљка мотиви.
Посебно је видљив развој сликарства на вазама у касном периоду архаично када се црно-црвени стил шири, и безциљни украс губи своју вриједност у потпуности. Мало по мало компликована техника извршења – од уметника захтева више вештина.
Грчка скулптура и архитектура
Архитектура у архаичном периоду се брзо развијала. Више пажње је посвећивано украшавању храмова и јавности зградама. Храмови су изграђени на најистакнутијим местима јер су они били су центар не само духовног, већ и политичког активности. У то време је креиран систем налога, који унапред одређује развој грчке архитектуре. Током архаичног периода издвојила су се два наређења: јонска и дорска. Последњи карактеристичне за грчке колоније у јужној Италији и Пелопонезу, и његово порекло је повезано са градовима Јоније.
Архаични храмови украшени су скулптурама митолошких хероја и богови. У њима су Грци отелотворили своје идеје о физичком Савршено Као средство изражавања коришћен је као зове се архаични осмех – ограничен израз лица, разигран и не потпуно природан осмех. Зато су скулптуре почеле да личе живе особе. Уметници су у том периоду настојали да продуховљују слику и испуните је садржајем. Реализам се појачао захваљујући сачуване су светле боје – архаичне скулптуре које су стигле до нас само трагови боје.
Економија и друштво
Промене у свим областима биле су вођене економским растом. Употреба гвожђа је омогућила развој виноградарства и повећање његове производње количина маслинових производа. Као резултат, вишак је почео да се извлачи изван Грчке, и остваривање профита стимулисало рурално домаћинства Између политика ојачане су везе, економске трансформације су приметно промениле Грчку. Као природан резултат – изглед новца, а количина земљишта више није индикатор богатство. У свим грчким политикама, број обртници, трговци, власници радионица, сељаци продати производе на јавним састанцима – град Грчка почео се формирати културно, политички и економски пуног друштва.
Економија је брзо расла и тако брзо расла. раслојавање у друштву. У грчкој политици појавила се социјална групе и класе. Негде су ти процеси били интензивнији, негде спорије – на пример, у областима где је важније пољопривреда Први су се истицали у класи трговаца артисанс. Овај слој је довео до “тираније” – доласка на власт употреба силе. Али међу тиранима је било много оних који су у сваком погледу подржава развој трговине, занатства, бродоградње. И само тада су дошли прави деспоти и феномен стечен негативна нијанса.
Посебна фаза архаичног периода – Велики Грк колонизација. Сиромашни, нису се повукли у свежањ, тражећи најбоље живот у новим грчким колонијама. Владари такву ситуацију било је профитабилно: лакше је ширити утицај на нове земље. Он јчешћа је била колонизација јужног правца: исток Шпанија, Сицилија, дио Италије, Корзика и Сардинија. Најугоисточном смјеру населили су се Сјеверна Африка и Фениција, и на сјевероистоку – обале Црног и Мраморног мора. Догађај касније утицао на ток историје, било је оснивање Византије – град-праотац великог Цариграда. Али његов развој и раст већ припадају другим, наредним епохама.
