То је био први састанак у Коломнском парку. Искрено Нисам очекивао толико људи да дођу. Вау, имали смо скоро 30 година човек укључујући децу! Било ми је драго да видим свакога и не мање радо за шта си дошао Било је занимљиво чаврљати, слушати приче научити нешто ново за себе. Чудно како смо сви другачије, али у исто време, када постоји нешто заједничко, уопште није осјетили неке препреке у комуникацији. Надам се да није било никога досадно и нико није пожалио што је дошао на састанак тог дана. Хвала за компанију!
Као што сам обећао, постављам пост тако да сви могу размени контакте у коментарима, остављајући линк на ваш профил на друштвеним мрежама и додајте једни друге пријатељима. Пожељно је само да аватар или следеће слике имају лице, а не неки коте, али ће бити тешко сазнати након бркова и косе особа
Не знам да ли су сви дошли, или је неко био стидљив, али је могуће биће и других састанака. Истина, још не могу рећи гдје и када. Мало кратко вам кажем како је то било за оне који нису. Ми јесмо седео је на чистини у Коломенском и около, говорио о себи, шта он ради и како је дошао овде. Након што се круг заврши, сви су подељени у мале групе интересовања и комуникације наставио.
Па, пар фотографија са састанка.
Питања
Наравно, у овом посту бих желео да прикупим повратне информације и постављати питања. Овај састанак је био суђење, тако да је одржан формат датинг. Први пут – то је било довољно. Мост упоран је остао до 22 сата, а затим, чак и поред метроа, нисмо могли рећи збогом 
- Шта је недостајало на овом састанку?
- Треба ли ми још састанака?
- Који формат је потребан?
Последње питање које постављам није случајно, јер, по мом искуству, ако наставимо даље, онда „ре-познанство“ више неће бити тако занимљив и требао би бити у теорији различит формат / формат. Иако, Наравно, ако сви оду (многи су изразили ту жељу), онда сваки пут ће бити само нових учесника и ово питање ће нестати
П.С. А ево још једног албума Марије Мурашове – хттп://вк.цом/албум29502632_176198592
