Ко никада није био у Ровињу, не зна што је у свијету градовима. Свакако можете рећи да је Ровињ такав Анд талијански град. Уске улице, платно, које виси на ужету између две куће, називи улица – на хрватском и италијанском језици. Зашто? Ровињ је некада био дио талијанске покрајине. Италијани воле Ровињ. 100 км од Трста и ресторана “Сцуба” отвара сва своја врата. Паста и воће и куга, туњевина, орада и бранзин. Вов! И маслиново уље је домаће. Какав десерт, шта торта за сладолед? Топли хлеб у маслиновом уљу. Све И хоће Срећа.
Изнад града, изнад мора, изнад оточних торњева црквених торњева Св. Еуфемија. Као у Русији, сви знају Николаса Чудотворца, тако да је и унутра Без св. У цркви удати се, крстити децу, славити, наградити, итд. итд. Црква – беаутифул Зидови су бијели, бијели, израђени од Царрера мрамора. И унутра саркофаг са реликвијама Свете Еуфемије. Овај саркофаг, и стар 15 година Девојка, као жива, лежи са папирусом у десној руци. Папирус – древни симбол мучеништва. Свети Еутхимиус је бацио дивље звијери у арену цирцус емперор диоцлетиан. У Ровињу су по њој названа дјеца Фима, Фимика, Фимучина.
Лето је вруће. Веома вруће. Али вјетар пуше из мора – маестрал. Диван ветар, хладан ветар. Близу мора, у хладовини пахуљастих борова топлота се уопште не осећа. Уморан од лагања – море зове. Само треба пливати у папучама. Јер морски јежеви су веома бодљикави. Имекушци су понекад веома оштри. Покушајте да се утопите у мору. Не ворк оут. Вода ће вас задржати и истиснути. Хаппи ис не желим. Сендвич и вода су довољни. Али увече, увече … Сви ресторани су заузети, сви седе на отвореним терасама и укус, па, то сам већ написао. Да … штета је што се воће залијепи Мора сада не ставља јастога, већ само 4. Али можемо то ундерстанд. Криза или криза на хрватском језику. Са 23 године сви спавају. Сеа анд сунце чека свакога сутра. Луцки нигхт!
