Много је писано о Венецији, али немогуће је писати о Венецији све И зато ћу себи дозволити да пишем. Зашто? Зато што сам ја она лове Волим овај град, његове куће и уске улице, његове канале и мостова. И волим људе који овде живе. Током мог живота у Венецији, ја Научио сам како да их слушам и слушам. Научио их је разликовати од гомиле Бучни луди туристи са камерама, мапама и навигаторима. Они су други. Не жури, не жури, њихов живот тече тихо (клавир-клавир), строго према распореду. И певају. Продавци на пијацама, гондолије на гондолама. Увек и свуда, понекад унутра најнеочекиванијим местима и ситуацијама. И онда се сви око њих смрзну, слушајући ове гласове, ове песме.
Венице Стреетс
Моја омиљена Венеција је Венеција у снегу. Ово је реткост, али тако је очаравајућа са својом тишином и величином. И волим Венецију на данима високе воде (ацкуа алта). Захваљујући штампи као четрдесет вриштање на сваком углу о поплавама. Град је навикнут на ово, ово његово нормално свакодневно стање. Али у такве дане, дане без гомиле људи, тако лијепо ходати ујутро напуштене Венеције. Као и обично, висока вода ће брзо отићи на вечеру, поново на улице ће бити испуњен туристима. Ови ретки сати празнине и тишине – нису тако зграби овај чудесни град на води.
Венеција у снегу
Још лепша и мистериозна је Венеција ноћу, када је на прозорима Бројна палаззо свјетла се угасе и живот се смирује. У овом тренутку густа магла спушта се на град, вјечни сателит Венеције на било кога доба године. Шири се улицама и пада на канале и спава. на води гондоле, претварајући Венецију у град духова. Тко је прошао ове ноћне улице, умотане у дуги огртач и скривајући његово лице иза маска? Приче о чијим успонима и падовима су овде сахрањене заувек? Ау јутро када се и вео ноћне мистерије отопи попијте шалицу чаробне италијанске кафе на тераси изнад воде, још увек заклоњена маглом.
Венеција – ноћ и магла
Ах, Венеција, семпер троппо белла …
